Гојчин Црнојевић (Gojčin)
Гојчин Црнојевић (латински: Goycinus; 1398. - после 1451) је био српски великаш у Зети и вазал Српске деспотовине током владавине Ђурђа Бранковића.
Гојчин је припадао породици Ђурашевића. Био је други син Ђурђа Ђурашевића Црнојевића, односно унук Радича Црнојевића. Име његове мајке није познато. Била је ћерка Које Захарије, господара Дања. Имао је тројицу браће: Ђурашина, Стефана и трећег брата чије име није познато. Ђурађ Ђурашевић и његов брат Алекса Ђурашевић владали су Паштровићима (Луштица и брда изнад Котора и Будве) током владавине Балше III (1403-1421). Играли су значајну улогу у Другом скадарском рату. Гојчина у изворима први пут срећемо 1431. године. Најпре је носио титулу кнеза, а касније и војводе. Након смрти оца постао је глава породице Црнојевић. Црнојевићи су били вазали српског деспота Ђурђа Бранковића. Гојчин је одржавао добре везе са Дубровачком републиком. Постао је њен грађанин јула 1444. године. Након што је Стефан Црнојевић прешао на страну Стефана Вукчића Косаче, Гојчин је са осталом браћом побегао у Венецију. Имао је сина Александра. Поједини историчари, попут Николаја Јорге и Константина Јиречека, погрешно су поистовећивали Гојчина са Којом Захаријом.
Гојчин је припадао породици Ђурашевића. Био је други син Ђурђа Ђурашевића Црнојевића, односно унук Радича Црнојевића. Име његове мајке није познато. Била је ћерка Које Захарије, господара Дања. Имао је тројицу браће: Ђурашина, Стефана и трећег брата чије име није познато. Ђурађ Ђурашевић и његов брат Алекса Ђурашевић владали су Паштровићима (Луштица и брда изнад Котора и Будве) током владавине Балше III (1403-1421). Играли су значајну улогу у Другом скадарском рату. Гојчина у изворима први пут срећемо 1431. године. Најпре је носио титулу кнеза, а касније и војводе. Након смрти оца постао је глава породице Црнојевић. Црнојевићи су били вазали српског деспота Ђурђа Бранковића. Гојчин је одржавао добре везе са Дубровачком републиком. Постао је њен грађанин јула 1444. године. Након што је Стефан Црнојевић прешао на страну Стефана Вукчића Косаче, Гојчин је са осталом браћом побегао у Венецију. Имао је сина Александра. Поједини историчари, попут Николаја Јорге и Константина Јиречека, погрешно су поистовећивали Гојчина са Којом Захаријом.
Географска карта - Гојчин Црнојевић (Gojčin)
Географска карта
Земља (геополитика) - Босна и Херцеговина
Валута / Језик
ISO | Валута | Симбол | Significant Figures |
---|---|---|---|
BAM | Конвертибилна марка (Bosnia and Herzegovina convertible mark) | KM or КМ | 2 |
ISO | Језик |
---|---|
BS | Бошњачки језик (Bosnian language) |
SR | Српски језик (Serbian language) |
HR | Хрватски језик (Croatian language) |